Округли сто „Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека” одржан је 21. марта 2026. године у Ректорату Универзитета у Источном Сарајеву, поводом обиљежавања 30 година од егзодуса сарајевских Срба. Организатори догађаја били су Универзитет у Источном Сарајеву, Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, под покровитељством Града Источно Сарајево.
На отварању Округлог стола учесницима се обратио министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске проф. др Драга Мастиловић. Он је истакао да су борба и жртва сарајевских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату у значајној мјери одредиле границе Републике Српске, која је у посљедњих 30 година јачала и институционално се учвршћивала. Министар је поручио да ће ова и сродне теме у наредном периоду бити предмет истраживања Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву. Нагласио је и да ће Министарство подржати оснивање документационог центра при Институту, који већ располаже десетинама хиљада докумената о страдању сарајевских Срба током 20. вијека.
Ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић рекао је да егзодус сарајевских Срба представља једну од најболнијих тема новије српске историје. Подсјетио је да се Универзитет у Источном Сарајеву развијао упоредо са Републиком Српском и Градом Источно Сарајево, нагласивши да су заједно пролазили кроз исте изазове и тешкоће, међу којима је и егзодус Срба из Сарајева 1996. године. Према ријечима ректора Кулића, Универзитет је био директно погођен тим догађајима, јер су поједини факултети (Машински факултет у Вогошћи, Музичка академија и Правни факултет на Илиџи) након Дејтонског мировног споразума остали у Федерацији БиХ, што је Универзитет довело у изузетно сложену ситуацију на линији разграничења. Кулић је навео и да су сарајевски Срби били један од најобразованијих дијелова српског народа у БиХ, чему је значајно допринио Универзитет у Сарајеву, подсјетивши да је његов први ректор био др Васо Бутозан.
Вршилац дужности директора Института историјских наука проф. др Мирјана Лукић истакла је да је циљ Округлог стола да се ова изузетно важна и болна тема сагледа на научно утемељен и одговоран начин, уз допринос релевантних стручњака из различитих области.
Бошко Југовић, предсједник Скупштине града Источно Сарајево, нагласио је да је потребно формирање научно заснованог становишта о теми егзодуса сарајевских Срба, те да је организовање догађаја попут овог адекватан начин да се тај циљ оствари.
У раду Округлог стола учествовали су истакнути научници, али и свједоци ратних догађаја, што је од посебног значаја за разумијевање и тумачење сложених историјских процеса у периоду грађанског рата у БиХ, као и егзодуса сарајевских Срба.
Егзодус сарајевских Срба из дијелова Српског Сарајева који су, према одредбама Дејтонског мировног споразума, припали Федерацији БиХ, започео је непосредно након потписивања мировног споразума и трајао је до средине марта 1996. године. На тај начин десетине хиљада сарајевских Срба трајно су напустиле своје домове.
