ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ

Верољуб Малетић, Дејан Ђерић, Одликовани и унапређени ЈВУО 1941-1945, Источно Сарајево, 2023.

У књизи је на преко 700 страна сабрано више од 10 000 имена унапријеђених и одликованих припадника Југословенске војске у отаџбини и скоро 900 ратних фотографија и оригиналних наредби о унапређењу и одликовању, прикупљених у бројним архивским и музејским установама као и у приватним колекцијама. Књига је и својеврсна споменица најбољим и најхрабријим припадницима „безгробне војске“ ђенерала Драгољуба Михаиловића, који су у књизи разврстани по матичним корпусима и вишим командама, чији су формацијски састави и ратни путеви дати у кратким цртама на почетку сваког поглавља. Настало на основу обимне архивске грађе и исцрпног теренског истраживања, ово дјело представља прије свега богатство историјских извора сабраних на једном мјесту и драгоцјених за будућа истраживања сложених историјских процеса на југословенском простору у току Другог свјетског рата.

Злочини нацистичких дивизија на простору Босне и Херцеговине у Другом свјетском рату – документи, приредио проф. др Драга Мастиловић, Источно Сарајево 2023.

У књизи су публиковани приређени реферати Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за Босну и Херцеговину о злочинима 7. СС „Принц Еуген“, 13. СС „Ханџар“, 369. „Вражије“ и 118. ловачке дивизије на простору Босне и Херцеговине. Овај зборник докумената настао је из потребе да се на једном мјесту прикупе, систематизују и широкој читалачкој публици представе прворазредни архивски документи који свједоче о многобројним ратним злочинима које су у периоду Другог свјетског рата, на простору данашње Босне и Херцеговине, починиле четири наведене нацистичке дивизије. Потребу за једним оваквим зборником историјских извора потврђују и све учесталија, али и све агресивнија ревизионистичка настојања, када је у питању историја Другог свјетског рата. Научна историографија је у обавези да снагом прворазредних историјских извора одговори изазовима историјског ревизионизма, а посебно покушајима релативизације масовних злочина и рехабилитације злочинаца.

Јелена Гускова, Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995),Бања Лука, 2023.

Књига академика Јелене Јурјевне Гускове под насловом Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995) настала је као резултат вишедеценијског систематичног и посвећеног истраживања историје југословенске кризе деведесетих година, а коме је ауторка посветила добар дио своје научне каријере. Заснована на импресивној хеуристичкој подлози, првенствено изворној архивској грађи из српских и руских архива и институција, као и на адекватној литератури, ова монографија Јелене Гускове освјетљава фазе у развоју спољне политике Совјетског Савеза према Балкану и то у посљедњим годинама постојања ове државе и у првим годинама битисања нове Русије, то јест у периоду од 1985. до 1995. године, у вријеме владавине Михаила Горбачова и Бориса Јељцина. Снагом прворазредних историјских извора, чврсто утемељена у научној ерудицији Гускова у потпуности разобличава еру руске спољне политике према Балкану коју је обиљежио министар спољних послова Андреј Козирјев. Представљајући личност Козирјева, Гускова закључује да је он био за западне силе идеалан тип руског министра спољних послова, то јест био је „западни човјек у Кремљу“ или „наш министар њихових спољних послова“. А посљедице тога су биле да је готово предао Јапанцима Курилска острва, да је потпуно обуставио увоз „комунистичког“ шећера из Кубе у Русију, да је инсистирао на што бржем повлачењу руске војске из Њемачке не тражећи ништа заузврат и да је, што је можда и најгоре, на разне начине доприносио ширењу НАТО-а на исток. Посљедице такве спољне политике Козирјева, најбоље су осјетили Срби током ратова и криза деведесетих година 20. вијека, када је захваљујући Козирјеву улога Русије у југословенској кризи, по ријечима руског дипломате Анатолија Адамишина, била да „шематски, једнострано и примитивно слиједи Запад“. И узалудни су били оштри протести руских посланика, чланова Врховног савјета, научника, културних и јавних радника, па и народа на московским улицама. Козирјев није одустајао од своје „антисрпске линије Министарства спољних послова“, а која је српски народ изузетно пуно коштала.