ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ
Верољуб Малетић, Дејан Ђерић, Одликовани и унапређени ЈВУО 1941-1945, Источно Сарајево, 2023.
У књизи је на преко 700 страна сабрано више од 10 000 имена унапријеђених и одликованих припадника Југословенске војске у отаџбини и скоро 900 ратних фотографија и оригиналних наредби о унапређењу и одликовању, прикупљених у бројним архивским и музејским установама као и у приватним колекцијама. Књига је и својеврсна споменица најбољим и најхрабријим припадницима „безгробне војске“ ђенерала Драгољуба Михаиловића, који су у књизи разврстани по матичним корпусима и вишим командама, чији су формацијски састави и ратни путеви дати у кратким цртама на почетку сваког поглавља. Настало на основу обимне архивске грађе и исцрпног теренског истраживања, ово дјело представља прије свега богатство историјских извора сабраних на једном мјесту и драгоцјених за будућа истраживања сложених историјских процеса на југословенском простору у току Другог свјетског рата.
Злочини нацистичких дивизија на простору Босне и Херцеговине у Другом свјетском рату – документи, приредио проф. др Драга Мастиловић, Источно Сарајево 2023.
У књизи су публиковани приређени реферати Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за Босну и Херцеговину о злочинима 7. СС „Принц Еуген“, 13. СС „Ханџар“, 369. „Вражије“ и 118. ловачке дивизије на простору Босне и Херцеговине. Овај зборник докумената настао је из потребе да се на једном мјесту прикупе, систематизују и широкој читалачкој публици представе прворазредни архивски документи који свједоче о многобројним ратним злочинима које су у периоду Другог свјетског рата, на простору данашње Босне и Херцеговине, починиле четири наведене нацистичке дивизије. Потребу за једним оваквим зборником историјских извора потврђују и све учесталија, али и све агресивнија ревизионистичка настојања, када је у питању историја Другог свјетског рата. Научна историографија је у обавези да снагом прворазредних историјских извора одговори изазовима историјског ревизионизма, а посебно покушајима релативизације масовних злочина и рехабилитације злочинаца.
Јелена Гускова, Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995),Бања Лука, 2023.
Књига академика Јелене Јурјевне Гускове под насловом Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995) настала је као резултат вишедеценијског систематичног и посвећеног истраживања историје југословенске кризе деведесетих година, а коме је ауторка посветила добар дио своје научне каријере. Заснована на импресивној хеуристичкој подлози, првенствено изворној архивској грађи из српских и руских архива и институција, као и на адекватној литератури, ова монографија Јелене Гускове освјетљава фазе у развоју спољне политике Совјетског Савеза према Балкану и то у посљедњим годинама постојања ове државе и у првим годинама битисања нове Русије, то јест у периоду од 1985. до 1995. године, у вријеме владавине Михаила Горбачова и Бориса Јељцина. Снагом прворазредних историјских извора, чврсто утемељена у научној ерудицији Гускова у потпуности разобличава еру руске спољне политике према Балкану коју је обиљежио министар спољних послова Андреј Козирјев. Представљајући личност Козирјева, Гускова закључује да је он био за западне силе идеалан тип руског министра спољних послова, то јест био је „западни човјек у Кремљу“ или „наш министар њихових спољних послова“. А посљедице тога су биле да је готово предао Јапанцима Курилска острва, да је потпуно обуставио увоз „комунистичког“ шећера из Кубе у Русију, да је инсистирао на што бржем повлачењу руске војске из Њемачке не тражећи ништа заузврат и да је, што је можда и најгоре, на разне начине доприносио ширењу НАТО-а на исток. Посљедице такве спољне политике Козирјева, најбоље су осјетили Срби током ратова и криза деведесетих година 20. вијека, када је захваљујући Козирјеву улога Русије у југословенској кризи, по ријечима руског дипломате Анатолија Адамишина, била да „шематски, једнострано и примитивно слиједи Запад“. И узалудни су били оштри протести руских посланика, чланова Врховног савјета, научника, културних и јавних радника, па и народа на московским улицама. Козирјев није одустајао од своје „антисрпске линије Министарства спољних послова“, а која је српски народ изузетно пуно коштала.
Драга Мастиловић, Српска политичка елита из Босне и Херцеговине, Бања Лука – Источно Сарајево, 2024.
Научни допринос ове књиге колеге Драге Мастиловића је несумњив. У питању је тематски ново, фактографски богато, по структури логично и мисаоно-кохерентно историографско дело. Књига је хеуртистички превасходно утемељена у новој, богатој, разноврсној и до сада мало коришћеној изворној архивској грађи, мемоарским изворима, штампи и периодици, историографској литератури, што је омогућило аутору да у свим сегментима теме прекорачи компилативну раван и досегне до нових сазнајних резултата. Аутор је посматрао историјске процесе дугог трајања и изузетно сложеног карактера везане за деловање српске политичке елите из Босне и Херцеговине, анализирао идеје, државне концепције, политичке утицаје, ангажман, бројне облике политичких трансформација карактеристичне за појединце, али и за читаве генерацијске кругове мислећих људи. Достигнути научни резултат најдиректније обогаћује наша постојећа знања о прошлости југословенске краљевине, политичком учинку и утицају српске политичке елите из Босне и Херцеговине.
Из рецензије академика Љубодрага Димића
Драженко Ђуровић, Политички односи у Босни и Херцеговини 1945-1958, Источно Сарајево – Бања Лука, 2024.
Изучавање политичких односа у Босни и Хецеговини у периоду омеђаном 1945. и 1958. годином основни је предмет истраживања колеге др Драженка Ђуровића. У питању је важна историографска тема која је до сада само фрагметрано истраживана. Аутор је успео у својој намери да њеној обради приступи целовито уз сагледавање: места Босне и Херцеговине у југословенској федерацији; функционисања те југословенске републике у годинама централизоване власти; политичких прилика у време сукоба са Информбироом; промена изазваних почетним процесом децентрализације и демократизације југословенске државе и друштва; размера кризе и потреба за преиспитивањем политичких односа у југословенској федерацији и самој Босни и Херцеговини током друге половине 50-их година ХХ века. Истраживачку пажњу колега Ђуровић је посветио улози и значају Босне и Херцеговине у Другом светском рату. Предмет његових истраживања представља и изучавање процеса током кога је дошло до сазревања мишљења у ЦК КПЈ да Босна и Херцеговина буде формирана као равноправна република унутар југословенске федерације и поред тога што није испуњавала од КПЈ постављене критеријуме неопходне за примену националног принципа федералног уређења на коме је почивала југословенска федерација. Колега Ђуровић је систематичним увидом у изворну грађу темељно преиспитао ставове босанско-херцеговачких комуниста и истакнутих чланова ЦК КПЈ о питању формирања републике Босне и Херцеговине.
Из рецензије академика Љубодрага Димића
Драга Мастиловић, Никола Милутиновић, Тимочани у Сарајеву 1918. каталог изложбе, Зајечар, 2024.
Каталог изложбе архивских докумената и фото документације под називом Тимочани у Сарајеву 1918. године настала је као резултат удружених напора Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, Историјског архива „Тимочка крајина“ из Зајечара и Архива Босне и Херцеговине из Сарајева. На овај начин организатори су жељели да обиљеже један од значајнијих датума у српској и јужнословенској историји, који је посљедњих година, па и деценија, неправедно гурнут у запећак, а у самом Сарајеву више нема ниједног обиљежја које би подсјећало на овај знаменити датум. Осим тога, у данашње вријеме када је историјска наука, чини се више него икада раније, подвргнута немилосрдном ревизионизму, митоманији и фалсификатима, дужност је историчара да прворазредним историјским изворима одговоре на те нездраве и по историјску науку погубне појаве, а не постоји бољи начин за то од презентовања прворазредних историјских извора и подсјећања на чињенице које из њих произлазе. Поред наведеног, овим каталогом изложбе организатори су жељели да одају дужну почаст српској војсци, посебно ратницима Тимочке дивизије, који су послије надљудских напора и енормних страдања током Првог свјетског рата, донијели слободу не само српском него и свим јужнословенским народима.
Здравко М. Делетић, Владан А. Виријевић, Рециклажа прошлости: Историја и политика, Источно Сарајево, 2024.
Зборник радова Рециклажа прошлости: историја и политика представља зборник одабраних ауторских и коауторских радова на тему контекста истраживања историје, повезаности историје и политике и историјског ревизионизма… Текстови нису писани конкретно о некој политици или држави на Балкану (иако се лако могу повезати), садрже начелне погледе аутора на начин како политика (зло)употребљава резултате историјске науке и публицистике…
Из предговора
Други свјетски рат у свјетлу историјских чињеница и историјског ревизионизма, Зборник радова са научног скупа одржаног 12. и 13. новембра 2023. године у организацији Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Руског историјског друштва, Источно Сарајево, 2024.
Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, заједно са Руским историјским друштвом, организовао је научни скуп на тему Други свјетски рат у свјетлу историјских чињеница и историјског ревизионизма. Циљ скупа је био да српски и руски научници још једном размотре бројне теме из историје Другог свјетског рата, прикажу резултате најновијих истраживања, али и упозоре на све учесталије и радикалније покушаје ревизије историје Другог свјетског рата и антифашистичке борбе, али и на сталне покушаје ниподаштавања и маргинализовања огромних жртава које су српски и руски народ поднијели у том рату. На скупу су узели учешћа истакнути научници из Руске Федерације, Републике Србије и Републике Српске. У овом зборнику објављен је дио реферата који су саопштени на том научном скупу. Предајући овај зборник стручној и широј читалачкој публици, остајемо у увјерењу да је ово само један у низу скупова историчара који ће бити организовани на тему историјског ревизионизма, јер је то историјској науци данас потребније, чини се више него икада раније.
Данко Михајловић, Фочански срез 1918-1941, Источно Сарајево, 2025.
Књига коју представљамо читалачкој јавности на увид настоји да чињенично реконструише прошлу стварност фочанског краја, обрађујући већину друштвених сфера живота, почевши од демографије, привреде, политике, образовања, културе до духовности. Дакле, истраживачки узорак смо фокусирали на простор који је у периоду између два свјетска рата обухватала административно-територијална јединица под именом Срез Фоча. Термин „срез“ или „котар“ на јужнословенским просторима означавао је назив за другостепену управну јединицу на чијем челу се налази срески поглавар, који је био вршилац опште управне власти. Хронолошки смо рад ограничили на период 1918-1941. године, што представља једну од уобичајених периодизација историје југословенске државе и њеног друштвеног поретка. Настанак државне заједнице јужнословенских народа крајем 1918. године означио је почетак једног новог раздобља за фочански крај. Први пут послије вишевјековне окупације успостављена је домаћа власт, која је добила тежак задатак да анулира све негативне тенденције које су донијели вијекови туђинске управе, а истовремено је морала да држи корак са убрзаним друштвеним и технолошким промјенама које су карактеристичне за ХХ вијек…
Из предговора
Грађа за историју Републике Српске. Књ. I, Документи о стварању Републике Српске, приредио Георгије Вулић, Источно Сарајево, 2025.
У првој књизи едиције Грађа за историју Републике Српске публиковани су неки од најзначајнијих докумената који освjетљавају кључне тренутке и одлуке у процесу настанка Републике Српске током бурног периода распада Југославије. Овај зборник докумената нуди аутентичан увид у политичке, правне и друштвене околности које су пресудно утицале на стварање Републике Српске. Грађа објављена у овом дјелу омогућава читаоцима да сагледају сложене процесе и одлуке које су у значајној мјери обликовале и данашњу политичку и друштвену стварност српског народа у Босни и Херцеговини. Књига има за циљ да попуни празнине у историографији о стварању Републике Српске и представља значајан ресурс за истраживаче, студенте и све оне који желе да разумију динамику историјских догађаја са краја XX вијека на овом простору. Поред научне вриједности, дјело има и едукативну улогу, омогућавајући младим нараштајима директан приступ оригиналним документима који свједоче о формирању Републике Српске. Српска историографија је у обавези да снагом прворазредних историјских извора одговори на покушаје криминализације историје Републике Српске, а овај зборник докумената представља скроман допринос таквим настојањима.